Инклузивност едукативног система је један од кључних циљева наше Владе у предстојећем периоду. Наше образовне установе треба да теже не само високом квалитету наставног програма већ и учењу деце култури инклузије и толеранције. У разговору за месечни билтен пројекта министар просвете, Младен Шарчевић, изнео је своје ставове, али и циљеве министарства у погледу побољшања инклузивности у нашим школама и подвукао значај информисања припадника друштвено осетљивих група о правима која имају.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја недавно је, уз финансијску подршку Светске банке, покренуло Пројекат инклузивног предшколског васпитања и образовања који за циљ има унапређивање доступности, квалитета и једнакости предшколског васпитања и образовања у Републици Србији. Већ по овом називу, јасно је да је у питању изузетно значајан и обиман посао. Каква су Ваша очекивања од овог пројекта и кампање?

министар Младен Шарчевић: Овај пројекат се дешава у моменту када смо чврсто опредељени да повећамо обухват образовањем на свим нивоима, па и на нивоу предшколског васпитања и образовања, што је предвиђено и нашом новом Стратегијом развоја образовања и васпитања 2027. која се управо израђује. Пројекат ће изградњом нових објеката и повећањем броја места, омогућити већи обухват и доступност предшколских установа а кампањом и програмом грантова настојаћемо да тај већи обухват подразумева и децу из осетљивих друштвених група. Иако имају једнака права, ове породице их не користе у довољној мери, јер нису упознати са видовима системске подршке која им се нуди. Са друге стране, установе и општа популација нису адекватно сензибилисане да подршку пруже. Без овог вида разумевања, не можемо говорити о инклузивном друштву. Зато ће подизање свести о значају инклузије деце у предшколско васпитање и образовање и додела грантова за пројекте који доприносе инклузији, поспешити развој друштва какво желимо.

Образовни систем једне земље је огледало њене будућности. Улагање у децу је улагање у њихов најбољи могући развој, али и у квалитетне перспективе читавог друштва. У току је процес стратешког планирања развоја образовања у Републици Србији за наредни десетогодишњи период. Постоје ли неке већ дефинисане смернице које можете да поделите са нама? Које су то конкретне акције које би, по Вашем мишљењу, требало суштински да унапреде образовни амбијент код нас?

министар Младен Шарчевић: Циљеви нове стратегије су у великој мери везани за развој компетенција ученика. Поред кључних компетенција, фокус је и на међупредметним компетенцијама које заједно омогућавају успешно укључивање младих у свет одраслих и остваривање личне добробити и добробити друштва.

Да би ово остварили, биће неопходно да урадимо ревизије стандарда у образовању, ревизије курикулума и да пружимо подршку васпитачима и наставницима у развоју њихових компетенција. Поред додатних обука и менторске подршке, планирамо и унапређивање иницијалног образовања наставника и васпитача. Овим новинама треба да претходи и увођење платних разреда којима ће запослени у образовању добити место које им припада и које ће на дуже стазе обезбедити мотивацију за даље усавршавање.

       Шта све то значи у области предшколског васпитања и образовања?

министар Младен Шарчевић: Ако говоримо конкретно о стратегији развој предшколског васпитања и образовања, остваривање нових Основа програма предшколског васпитања, њихово праћење и евалуација је оно што нас чека у наредном периоду. Неопходно је обезбедити ширу доступност различитих програма и облика васпитно-образовног рада са децом раног узраста а према утврђеним потребама и интересовањима деце и породица и могућностима локалне заједнице. Потребно је оснажити професионалне  компетенције васпитача у складу са новом концепцијом предшколског васпитања и образовања и то у оквиру система иницијалног образовања као и система стручног усавршавања и професионалног развоја запослених. Инфраструктурна улагања и опремање су неодвојив део унапређивања квалитета.

Имајући у виду тако амбициозне планове Вашег министарства, очекујете ли у будућности више издвајања из буџета за образовање, науку и технолошки развој?

министар Младен Шарчевић: Већа издвајања за образовање су дуго планирана и очекивана потреба. Без већих издвајања, реформе су могуће, али су спорије, ограниченог обима и неизвесних исхода. Ми по овом питању имамо оптимистична очекивања.

Годинама, ако не и деценијама, истиче се проблем недовољног броја предшколских установа у Србији, нарочито у Београду. Кампања инклузивног предшколског васпитања и образовања, поред тога што треба да ојача свест друштва о значају укључивања деце из најосетљивијих друштвених група у систем школства, има за циљ унапређење предшколске инфраструктуре код нас. Недавно су предузети први конкретни кораци на ту тему и објављено је где ће се градити први објекти. Да ли очекујете да ће овај талас оснаживања мреже предшколских установа омогућити да се више деце упише у вртиће?

министар Младен Шарчевић: Изградњом више десетина објеката предвиђених овим пројектом али и другим инфраструктурним улагањима министарства и локалних самоуправа, значајно ће се повећати број места за упис деце у предшколске установе, чиме ће се повећати и обухват. Нажалост, већем обухвату ће допринети и чињеница да се број деце смањује. Овај демографски тренд је проблем који захтева ангажовање и планирање многих инстанци у друштву.