У оквиру имплементације Комуникационе кампање пројекта Инклузивно предшколско васпитање и образовање, спроведено је квалитативно истраживање кроз шест фокус група  на територији Београда, Новог Сада и Ниша.

Током истраживања чланови шире друштвене јавности, родитељи деце најмлађег узраста и припадници друштвено осетљивих група (ромска популација, родитељи деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, примаоци социјалне помоћи) изложили су своје ставове на тему позитивног родитељства, уписа у вртиће и тему инклузије.

Позитивно родитељство представници различитих група разумеју на прави начин. Сви испитаници из сва три града наводе љубав, бригу, сигурност и негу као оно што је најважније и најпотребније детету у раном узрасту. Представници опште популације препознају фигуру мајке као пресудну– уз тату, баку, деку, тетке (код Рома и свекрву). Улога оца углавном се везује за школски узраст. Код деце са сметњама у развоју и инвалидитетом високо су инволвирани сви чланови породице и блиска околина. Ипак, мајка је увек та која се на најнепосреднији начин бави свим активностима (информисање, контактирање институција, саветовање).

Када је реч о предшколском образовању, родитељи истичу неопходност предшколског образовања и веома су свесни у којој мери је похађање вртића значајно за раст и развој њихових малишана.

Јединствен закључак је да је данашња генерација родитеља деце млађег узраста добро упозната са темама које су покренуте на испитивању. Углавном их тумаче исправно, отворени су за учење и спремни да подрже све иницијативе,  пројекте и активности усмерене на унапређење предшколског васпитања и образовања.